Kada nosimo svoje maslinove i palmine grančice i kada uzvikujemo

„Hosana! – Spasi nas!“

usudimo li se zamisliti što to mi uistinu želimo?

Od čega želimo da nas Bog spasi?

Spasi me od ljutnje.

Spasi me od bolesti.

Spasi me od depresije.

Spasi me od dugova.

Spasi me od sukoba u obitelji.

Spasi me od dosade.

Spasi me od nasilja.

Spasi me od poniženja.

Spasi me od zurenja u plafon, u 3 sata ujutro, dok se pitam zašto postojim.

Spasi me od ogorčenosti.

Spasi me od oholosti.

Spasi me od samoće.

Spasi me, Bože, spasi me od strahova mojih.

Sagledavajući Cvjetnicu iz ovog kuta možda počnemo opažati svu dubinu ovog blagdana.

Iz dubine našeg srca uzdižu se naši vapaji, uzdižu se i otimaju se svakoj našoj kontroli,

i izbijaju na površinu kroz usklik „Hosana! – Spasi nas!“

Molim te Bože, uzmi sve rane moje, sve moje razderotine koje me razdiru.

I zacijeli ih.

Bože, molim te!