Barbara Jonjić se osjeća blagoslovljeno.

Materemi moj život triba ekranizirat.
Pod ‘itno.
Jučer pišen kako nisan razbila ništa na autu k’o prije 4g ali kako mi je čovik oša isti dan k’o prije 4g.
Danas popodne.. moja rodjena, njezina ‘ćer, moja dica i ja u auto pa u Proložac svetomu Mijovilu žalovat se.
Plan je bijo moju dicu iza sprovoda otrat na trening.
U Prološcu gužva k’o nikad.
K’o nikad.
Svita odsvaklen.
U bobu san se mimoilazila.
Zidića.
Auta.
Sve nausku.
Vraćala u rikverc u dlaku.
Propušćala kolonu od deset kilometara.
Muškadija me natravala da se su pola mosta vraćan u rikverc.
Al’ valja pravo reć…bila i dva džentlmena.
Jedan me pustijo da pridjen most napokon.
Drugi pustijo da se uključin.
I naravno kad san se iz svega izvukla stižu plavci regulirat promet…
Ae.
Uvik mi konjica za pomoć kasni…
Uvik.
I sad…
Mi lipo kroza polje.
Laganini.
Razgledamo su dicon.
Imamo vrimena k’liko oćeš.
Kadli lola se odnekuda stvori.
Maknen se kliko se god more udesno.
Nu… zna se kako meni nije problem otkirijat udesno kliko god se more.
Al’ džaba.
Bum.
Lola mi odvalila retrovizor.
Stale mi.
Caklo neko visi.
On izaša.
Ma ni pogledat nas.
Rodjena njemu
– Dobar dan
Ali
Loli nije do razgovora.
U misnoj je robi i žuri mu se vrlo.
Tliko da se bahati.
Tliko da nije ni upita jesu dica ok.
Kažen kako mi visi neko caklo.
On kaže nešto kao neš ti
– I meni je pala ova plastika
Pokupijo plastiku
Namistijo je
I ode
Rođena i ja…
Prošle svega u životu.
Baš svega.
Zaključimo kako je baš vrlo brezobrazan…
Al eto bijo nan sav jad u tome retrovizoru.
Vozin i mislin se.
Bogu vala da nisan bila sama.
Ko bi mi virova?
Svi bi rekli garant vozila posri teste.
Neka joj.
Ae.
Nu …Bogu vala brajo kaže kako je šćeta zera.
Nego.
Iskopala san od čiji kuća je lola.
Srcati.
Diretur virme.
Dašta.
Neće na me regularan puk.
Zato je on tako brezobrazan.
Čovik biće navika….
Da sve živo u voše skače kad on prolazi.
Garant.
A meni sada tako milo oko srca što san se udala za čovika koji nije diretur i koji bi garant barenko provirijo kroza prozor auta pa upita’