…odvela me je unuka na Rivu… bolje da nije… srića da je njezino srce veliko ma moje se je stisnilo… ka’ da ga nema…

…gledam procesjun, kako stari spli’ski kroničar govori, „tuge plača velike žalosti…“

Moja domovina je izglasala protubožji zakon, na snazi je u mojoj domovini legalno ubijanje živih a nerođenih, moja domovina Hrvatska umire… dica se ne rađaju… mladi iseljavaju

… i svi ti koji su to izglasali i svi ti koji i dalje na snazi drže zakon o ubojstvu nerođenih, svi oni su u prvin redoviman procesjuna na fjeri Svetega Dujma… mučenika…

Obraza nemaju… prodali su ga vladarima ovoga svita… svita koji slavi smrt a ne život…

Šepure se rivon… odaju u procesjunu… šotobraco sa biskupiman… zem’jo otvori se…

„Tuge plača velike žalosti…“

Koliko laži… koliko licemjerja… koliko žalosti…

Velike žalosti…