NE DAMO MI NAŠE VRHNJE!

Zavapija naš Saša. Zavapija do neba.

Zavapija sve do Svetega Duje.

http://www.slobodnadalmacija.hr/Spektar/tabid/94/articleType/ArticleView/articleId/219424/Default.aspx

Traži naš Saša zaštitu samega neba i sveca zaštitnika grada Splita.

Zaštitu od „lažnih čuvara morala“.

Jema naš Saša prav’. Sto puti prav’.

Ma ča sto, ijadu puti prav’. Miljun puti prav’.

 

 

Bunidu se ‘judi protiv tega ča se niki turisti „seksaju na javnim mjestima, bauljaju, povraćaju, galame…“. Rič je o „partijanerima“ sa „Yacht Weeka“ koji su uznemirili Hvarane i Komižane. Troši se karta, tinta, toneri i printeri, pišedu se peticije kojima se traži da se to ferma.

„Ferma! Dosta je bilo!“ čuje se sa škoja.

Ima naš Saša sto puti prav’.

Ma ‘ko je to vidija tirat goste? I to usrid sezone? Uskratit gostoprimstvo?

Ma koji smo mi to išenpjani svit?

Ma ‘ko nan daje za prav dirat se u „njihovu razuzdanost, divljaštvo i nemoral”?

Mi smo, jema Saša prav, „mala, skrušena katolička sredina“.

Je, i ne bismo tili da se dragi Bog na nas najidi i da nas satare u pepel ka’ Sodomu i Gomoru. Oli nan nije dovojno i ovo požari ča nan uništavadu lipotu Dalmacije? I još bi nan samo tribalo da Gospodin s neba pusti na nas dažd sumpora i ognja.

Ma kako nas nije sramota?

Lipo naš Saša uspoređuje ove koji su nan došli iz daleka sa oviman ča ih jemamo doma. Interesantno kad je rič o grubin stvariman onda naš Saša govori o njiovin vršnjaciman iz “prijatejske Hrvatske”, a ne iz Dalmacije. Tot se vidi širina pogleda.

Uvik je dobro kod ovakvih tema udrobit koju stvar iz Biblije. Ne mora to bit baš Novi Zavit, more i Stari. I evo ti na Adama i Eve. Znamo koju su oni tirali modu kad su se oblačili, pa ča onda jema loše u tomen da se tako obučijedu i ovi naši gosti. Mi smo bogobojazna i kršćanska zemja i kod nas bi tribalo bit ka u Raju zemajskon.

I je li oli nije 35 u ladu? Najboje da meknu kularine i krinoline. A?

I mogli su pit čaj. Oli kamomilu.

I sad bi mi (jo’ koji smo mi nesriknji svit) otin čedniman, ča nećedu pit čaj oli kamomilu, tili metnit kularine i krinoline, potirat’ ih ča.

Deremo se, vičemo na nji’: „Ajte doma, odaklen ste došli. Ajte doma seksat se po javnin mistiman, bauljat, rigat, galamit…“

Jema naš Saša ijadu puti prav’.

I za prav mu dajedu i judi ča ga fermajedu po ulican. Bidni naš Saša, triba mu baranko dvi ure za doć od Rive na Pjacu, jerbo ga iznervozirani svit fermaje.

Panika je. Svit se je pripa.

„Odu li nam mladi, gotovo je.“ govoridu Saši. Ma onako sve u tiho. Šapju. Skoro da mu na mote sinjaju. To mu govoridu „ugostitelji, trgovci, obrtnici svake vele, svjesni da su im bogati Britanci, Amerikanci, Skandinavci, veliki izvor zarade“.

A vidite to je svit koji nije nazadan. Morate priznat oni su uvik isprid nas zatucanih, nas koji živemo još u doba Matije Ivanića i koji se bunimo za svaku glupost. Nisu oni iz „male skrušene katoličke sredine“.

Oni su vidili svita. To su van ‘judi o’ svita. „Gente di mondo“.

Jema naš Saša miljun puti prav’.

Ma ‘ko se to danas „ne valja po cesti, ne zapišava portune i kantune“? Ma danas je normalno da se „koji put i potuku“. Ča bi tribali sada mi ovod u Split činit peticiju poteštatu da potira mlade iz Splita? A, to ča je ubilo jednega profešura na Zrču i jednega momka u Split, to se ne konta s ovin ovod.

Nima smisla, dobro kaže naš Saša.

Samo redarstvo more to rišit. Locirat. Identificirat. Ali ništa apsit i slat u pržun. 

Triba ih kaznit da još dvi šetemane ostanu ovod.

Dok ne potrošu zadnjo šoldo nima doma.

A ne, lipi moj furešt, stoj ovod.

Seksaj se, bauljaj, rigaj, galami. Ali troši.

E, ali mi jemamo ovod u Split talibane. Niste znali?

Zamislite smeta jin ča niki odadu u bade kostim. Je da niki odadu i goli golcati ali Saša je to priskočija. Ko će mislit na sve te sitnice kad prid tebon, kako kaže Saša, gredu gori-doli „čvrsta, preplanula tjelesa“. Išempjalo bi to i većega muškardina, a di ne će našega Sašu. Po ovoj vrućini.

Sad moran citirat Sašu.

„Turizam nije tek zimmer frei, rent-a-car i nabijanje zelenih novčanica u šuštu… On nosi sve poroke ovoga svijeta: prostituciju, kocku, narkomaniju, alkoholizam, huliganizam, a kao posljedicu svega nabrojenog i – nasilje.“

A šta je talibani? Šta je mali lažni čuvari morala? A di ste sad?

Smetadu van ovi gori navedeni poroci, a šoldi, koji ostajedu od svega tega, van ne smetadu, a? Sve van to gre u paketu.

Niste znali? Kako da ne.

Jema naš Saša sto puti prav’. Ijadu puti prav’. Miljun puti prav’.

Neka mladosti. Ne tirajte mladost.

Neka šeta gola. Neka se seksa di stigne.

Neka baulja. Neka riga.

Neka galami.

Važno je kako Saša kaže – VRHNJE!

E, vrhnje, dobro ste čuli.

K vragu moral, rišpet, dostojanstvo, tradicija, fameja, vira.

Vrhnje je najvažnije. Vrhnje je sve. I brez vrhnja nami nima života.

Triba sve dat za vrhnje.

Ceste, banke, vode, otoke.

Obraz i dušu.

I kaže Saša,  drugi će „pobrati vrhnje kad mi nismo znali“.

I to bi bila tragedija. Su’ svita. Smak Dalmacije.

A baren mi ovod u Dalmaciju znamo koliko znači kad jemaš vrhnja.

I ča je dobra riba sa dvi tri žlice vrhnja, a?

Share the Post