Blog

 

… i dođem ja, pri povratku za doma (smije li se reći ZA DOMa?) na granični prijelaz Vinjani Gornji i pita mene ljubazni carinik imam li nešto za prijaviti… velim ja… vreću krumpira… a odakle je krumpir pita on… sa Blidinja, kažem ja… e takvog još niste jeli, veli on… laka vam noć i sretan put…

i eto mene u Zagvozdu… nema glumaca ali ima policije… policajka… fina… korektna… kontrolira isprave i veli… mi smo vam granična policija… imate li nešto što ne biste trebali imati… a ja velim … imam vreću krumpira… sa Blidinja… hoćete li da otvorim prtljažnik… osmjeh… i odgovor… ne ne treba… sretan put…

e da… odakle vreća krumpira (i vrećica povrća, raznog) u mojem prtljažniku?

sinoć pri odlasku iz Posušja stade uz moj automobil gospođa, sa svojim automobilom i veli da bi mi rado poklonila vreću krumpira i nešto povrća (sa Blidinja, naravno) što je eto (nažalost samo to) imala kod kuće… zbunjen i dirnut (mislim Ankica se zove ali ubijte me nisam siguran) rekoh samo … kako ste znali da sam pri kraju s krumpirima…

eto… to je ta moja Hercegovina…

i danas za ručak krumpiri sa Blidinja…

bio onaj carinik u pravu… samo takvi…