“Hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi.” (Psalam 139,3)

Naš sin i snaha imali su hitan slučaj. Cameron, naš unuk, bolovao je od upale pluća i bronhitisa i trebao je žurno otići u bolnicu. Pitali su nas možemo li otići u školu po njihovog drugog sina, petogodišnjeg Nathana i odvesti ga kući. Marlene i ja rado smo to učinili.

Kada je Nathan ušao u automobil, Marlene ga je upitala, “Jesi li iznenađen da smo mi danas došli po tebe?” Odgovorio je, “Ne!” Kada smo ga upitali zašto ne, odgovorio je, “Jer ja znam sve!”

Petogodišnjak može tvrditi da zna sve, ali mi malo stariji znamo bolje kako stvari stoje. Mi često imamo više pitanja nego odgovora. Čudimo se oko raznih životnih zašto, kada i kako – često zaboravljajući da iako ne znamo sve, da poznajemo Boga koji sve zna.

Psalam 139, 1 i 3 govori o našem sveznajućem Bogu koji proniče čitavo naše biće i koji poznaje naše najintimnije tajne. David kaže, “Jahve, proničeš me svega i poznaješ … hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi.”Kako je samo utješno znati da nas Bog voli savršenom ljubavi i da je u potpunosti upoznat s onim sa čim će mo se mi danas suočiti, i da zna kako nam najbolje pomoći i svakoj životnoj okolnosti.

Naše će znanje uvijek biti ograničeno ali poznavati Boga od najveće je važnosti. Mi Njemu možemo vjerovati.

Hvala ti, Gospodine, što sve znaš o meni i što znaš sve što je meni potrebno.

Poznavati Boga od najveće je važnosti.