Gospodine moj, sustiže me aorist…

Dragi moji, ovo je moja ovogodišnja, adventska i božićna molitva, ali i čestitka…pa..

Čest(it) vam Božić, a po njemu blagoslovljena nova godina…. vaš Trpimir Jurkić

*****

Gospodine moj,

sustiže me aorist,

sa svim svojim nastavcima i konačnostima. 

Sustiže me prošlo svršeno vrijeme,

sustiže me nepopravljivost učinjenog

i nepovratnost propuštenog.

Iznenada se ukaže vrijeme koje sam ugasio na svojim rukama, u svojim očima i srcu.

Odnekud izrone svi oni dani nerazigrani mogućnostima, 

svi oni sati mimo kojih sam prošao, puštajući ih da otkucaju bez da su zazvonili.

 

Gospodine moj, 

sustižu me sve ono što je stajalo uza me, 

a ja nisam vidio. 

Sustižu me blizine kojima sam bio dalek,

i sve bliskosti kojima sam okrenuo leđa.

Sustižu me svi pogledi neodgledani,

svi dodiri ne dodirnuti.

Sustižu me sve istine izigrane,

sve laži neposramljene.

Sustižu me svi porazi koje sam proglasio pobjedama.

Sustižu me bezdani koje sam otvorio svojim koracima.

Sustižu me prešućene riječi,

Sustižu me neizgovorene šutnje,

Sustiže me točka na kraju rečenice.

 

Gospodine moj,

Ja varam vrijeme koje se prevarit ne da,

i nadam se slatkoj obmani da ću nadoknaditi nenadoknadivo.

Rasipam svoj pijesak po bespućima mog taštog srca, moje lijene duše,  

i kad dođe  vrijeme da putove  pripravim Tvom koraku,

da staze poravnam za trag Tvoje stope,

ja više nemam ni jednog zrnca.

Klepsidra je moja prazna.

 

Gospodine moj,

Ne iščekujem ja Tebe, već mogućnost da kupim još malo vremena za trošenje. 

Zato sam ovo Iščekivanje zatvorio u kalendar,

dao mu rok trajanja, 

vremenu nadjenuo imena, ne bih li ga spasio od besmisla.

 

A znam,

Došašće je svaki dan.

Ili ga nema nikad.

 

Sustiže me aorist, Gospodine moj.

I cijelog će me prekriti svojom neumitnom konačnošću, ako ga Ti ne pretekneš.

Spasi moje Dane svojim Rođenjem.

I čestitaj mi Božić, Gospodine.

Ne mora biti čestit.

Samo neka bude čest,

Molim te.

Share the Post