Sramota me…

Sramota me danas Hrvatom biti.

Nije nama problem TROJANSKI KONJ.

Nama su problem Trojanci. Mi smo sami sebi problem.

Mi, pijani i bahati, sebični i bešćutni, sami, svojom voljom smo unijeli TRJANSKOG KONJA u svoju domovinu. Kad je iz njega pokuljalo zlo mi se sada čudimo. I ne možemo se dovoljno iščuditi.

Nije ovo počelo danas. Od 2000. godine iz „trojanskog konja“ izlaze različita zla i nevolje.

Nije nam jasno. Zbunjeni smo. Šta? Treba nam crtati što smo sve to učinili?

Dok smo srljali kao guske u EU maglu, dok smo birali „jude i iškariote“, dok smo slavili „poncije i pilate“, dok smo se odricali Boga i braće svoje, dok smo opraštali krvniku i sudili žrtvi, dok smo izručivali generale i braću svoju iz Herceg – Bosne u Haag , dok smo birali „lignje i burduše“, dok smo se klanjali „ćaći i jaci“, dok smo ljubili skute „karli“ i odricali se  Zvonka, dok smo gledali kako „šarafcigerom“ još jednom ubijaju najbolje među nama…

čulo se je brecanje… posmrtno brecanje zvona s obližnjeg crkvenog zvonika…

jer umrla je naša duša… prije toga rasprodana za 30 judinih škuda…

Sramota me danas Hrvatom biti.

Sramota me…