Put nas je vodio od polja u blizini Betanije do Jeruzalema, od Jeruzalema do Maslinske Gore, odatle natrag do Jeruzalema i od Jeruzalema do Golgote.

I konačno tu je putovanje od Kalvarije do groba.

Svako od ovih putovanja veliki je događaj sam za sebe.

Svaki novi put, čini se, dovodi nas sve bliže i dublje u tamu.

Smrt i ukop nas pozivaju. Veliki Tjedan i obredi u njemu samo pojačavaju tu stvarnost. Zato mnogi među nama izbjegavaju Veliki Tjedan. Za razliku, od recimo, Božićnih blagdana.

Mi ljudi volimo „happy-end“.
Sretan završetak.

Pa zato tako rado slušamo ovaj svijet koji nam govori: „Preskočimo bol, preskočimo Veliki Petak. Idemo odmah na „lipe stvari“. Idemo odmah nakon Cvjetnice do Uskrsa.“

OVO NIJE KRAJ.
OVO NIJE ČAK NI POČETAK KRAJA.
ALI JE, MOŽDA, KRAJ POČETKA.