Blog

 

Zar ne bi bilo divno kada bi ljubav bila kao restoran za samoposluživanje?

Bilo bi lakše. Bilo bi urednije. Bilo bi bezbolno i mirno.

Ali znate što?

To ne bi bila ljubav. Ljubav ne prihvaća samo nekoliko stvari. Ljubav je voljna prihvatiti sve stvari!

U 1. Poslanici Korinćanima 13,4-7 Pavao kaže „Ljubav je velikodušna, dobrostiva je ljubav, ne zavidi, ljubav se ne hvasta, ne nadima se; nije nepristojna, ne traži svoje, nije razdražljiva, ne pamti zlo; ne raduje se nepravdi, a raduje se istini; sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.“

Pred sobom kao da vidim sveca, naboranog lica, koji zastaje u svojem pisanju. Gleda u svoje prste i provjerava svoj popis: „Da vidimo… strpljenje, ljubaznost, zavist, oholost. Već sam spomenuo… nepristojnost, sebičnost i ljutnju; …oprost, zlo i istinu.“

Jesam li pokrio sve stvari?

Ah, to je to – sve stvari!

Ljubav sve pokriva, sve vjeruje, svemu se nada, sve podnosi.

Sve do jednoga!