Blog

 

„Ne prestajem zahvaljivati za vas i sjećati vas se u svojim molitvama.“

(Efežanima 1,16)

 

Usred gomile post-božićne pošte otkrih blago – rukom izrađenu božićnu čestitku, oslikanu na reciklažnom kartonu. Jednostavni akvarel prikazivao je zimski prizor brežuljaka s živahnim zimzelenom. Na dnu, u središtu, uokvirena crvenim bobicama, stajala je poruka: „Mir s tobom!“

 

Umjetnik je bio zatvorenik i moj prijatelj. 
Diveći se njegovom ručnom radu, shvatih da mu nisam pisao dvije godine!

 

Davno, jedan drugi zatvorenik je bio zanemaren dok je čekao u zatvoru. „Luka je jedini sa mnom.“, piše apostol Pavao Timoteju (2. Timoteju 4,11) „Nitko ne bijaše uza me, svi me napustiše.“ Ipak Pavao pronalazi ohrabrenje čak i u zatvoru, i on piše: „Ali Gospodin je stajao uza me, on me krijepio.“ Pavao je sigurno osjećao usamljeničku bol napuštenih.

 

Na poleđini ove predivne božićne čestitke moj prijatelj je napisao: „Neka mir i radost i nada i ljubav kroz rođenje Isusovo budu s vama i vašima.“ I potpisao se je, „Tvoj brat u Kristu.“

 

Stavio sam čestitku na svoj zid kao podsjetnik da molim za njega. 
A onda sam ja pisao njemu.

 

Kroz ovu nadolazeću godinu približimo se našim sestrama i braći koji su najusamljeniji.

 

Koje usamljene osobe poznajem? 
Pridošlice u susjedstvu? Zatvorenike? 
Ljude u bolnici ili u staračkim domovima? 
Što ja mogu učiniti, bez obzira koliko malo, da im se približim?

 

Priđi nekome kroz prijateljstvo i ohrabri usamljene.